Singapurska kompanija investitor je velike rekonstrukcije na Jadranu kojom će poznato mesto kraj Dubrovnika dobiti luksuzni Hotel Grand, kao i 32 apartmana i 4 vile.
U autentičnom mediteranskom okruženju lokaliteta Kupari u hrvatskom primorju, na parceli od 170.000 m² udaljenoj šest kilometara od dubrovačkog Starog grada, planira se izgradnja turističkog kompleksa koji je urbanistički i arhitektonski oblikovao renomirani zagrebački studio 3LHD.
Projekat za budući Kupari Dubrovnik Resort, kako glasi ime odmarališta čiji je investitor kompanija HPL iz Singapura, predviđa rekonstrukciju pet istorijskih hotela u jedinstven turistički kompleks s otprilike 400 kreveta, ali i brojnim pratećim sadržajima s kojima ćemo vas upoznati u nastavku.
Kompleks je planiran na parceli od 170.000 kvadrata; Vizuelizacija: 3LHD
Hotel s pet zvezdica, apartmani i vile
Kako objašnjavaju iz 3LHD-a, projekat rekonstrukcije će maksimalno iskoristiti lokaciju postojećih građevina kako bi osigurao pogled na plažu i more, te zadivljujuću pozadinu hrvatske obale.
„Rizort će zbog smeštaja u prirodnoj dolini, okruženoj dramatičnim padinama koje će ostati netaknute, gostima pružiti privatnost i osećaj zaštićenosti“ – navode iz studija i dodaju:
“Postojeće hotelske strukture u podnožjima padine s obe strane parcele biće renovirane prema visokim standardima, s hotelom od pet zvezdica s jedne strane, te 32 apartmana i 4 vile s druge strane“.
Postojeće hotelske strukture biće renovirane prema visokim standardima; Vizuelizacija: 3LHD
Centralno smešten Hotel Grand biće obnovljen kao središnji deo kompleksa sa spa sadržajima, specijalnim restoranom i banketnom dvoranom.
Iz studija ističu da će zeleni krovovi i velike staklene površine na fasadama omogućiti da se smeštajne jedinice potpuno uklope u prirodno okruženje.
Centralno smešten Hotel Grand biće obnovljen kao središnji deo kompleksa sa spa sadržajima, specijalnim restoranom i banketnom dvoranom.
„Servisni prostori i back of house sadržaji smeštaju se u postojeće objekte na stražnjoj strani parcele kako bi ostale odvojene od srca kompleksa“ – kažu zagrebačke arhitekte.
Cilj je da se smeštajne jedinice potpuno uklope u prirodno okruženje; Vizuelizacija: 3LHD
Obnovljeni jedriličarski klub u novoj marini
Svi gosti budućeg rizorta imaće pristup plaži, kao i nizu bazena sa sunčalištima, kabinskim kućicama pored bazena, zonama za vodene sportove i paviljonima za hranu i piće.
„Obnovljeni jedriličarski klub/restoran biće fokalna tačka nove marine definisane novom pristanišnom strukturom, izgrađenom kako bi zaštitila i smestila velike i male brodove“, ističu iz 3LHD.
Tu je i šetalište uz obalu iznad nivoa plaže, koje bi trebalo da omogući gostima jednostavan pristup sadržajima kompleksa.
Svi gosti budućeg rizorta imaće pristup plaži i bazenima; Vizuelizacija: 3LHD
Planovima je predviđeno da se postojeće drveće sačuva i stvore raznoliki vrtovi unutar rizorta.
Što se tiče pejzažnog uređenja, koje 3LHD radi zajedno sa studijom Scape Design, obilje odraslog zelenila trebalo bi da pruži osjećaj trajnosti i povezanosti s prirodom.
„Planovima je predviđeno da se postojeće drveće sačuva i stvore raznoliki vrtovi unutar rizorta“, kažu iz studija koji stoji iza nekih od najbolje dizajniranih hotela na Jadranu.
Kada je pak reč o enterijeru, projekat je poveren studiju Meyer Davis iz Njujorka i LW Design Group iz Dubaija, što bi se prema dosadašnjim realizacijama obe firme moglo pokazati kao dobitna kombinacija.
Pogled iz jedne o soba u kompleksu; Vizuelizacija: 3LHD
Lokacijska dozvola sledeća na redu
Što se tiče dalje budućnosti projekta Kupari Dubrovnik Resort, saznajemo da je opština Župa dubrovačka nedavno usvojila konačni predlog izmena i dopuna Urbanističkog plana uređenja „Kupari I“, čime je otvoren put za sledeću fazu realizacije – ishođenje lokacijske dozvole.
Umesto na klasičnoj recepciji, gosti ovde svoje ključeve preuzimaju na pultu bara koji radi 24/7, dok su udobne sobe definisane kao „male i pametne”.
Smešten u srcu grada sa vizijom da ponudi jedinstveno iskustvo po razumnim cenama, hotel Moxy Belgrade kompanije Marriott International otvorio je u četvrtak svoja vrata predstavnicima medija, koji su sopstvenim očima, ušima i kamerama mogli da se uvere čime je rezultirala opsežna rekonstrukcija nekadašnjeg hotela Park, vredna više miliona evra.
Tako danas, pored 131 sobe sa podelom na 5 kategorija, novi beogradski hotel nudi i 230 m² konferencijskog prostora, uključujući dve sale od po 67 m², idealne za sastanke, radionice i događaje, dok poseban šarm celokupnom iskustvu daje ljubazno osoblje, nazvano Moxy Crew, koje je uvek tu da vam pomogne da iskoristite svaki trenutak vašeg boravka.
Hotel se nalazi na adresi Njegoševa 2 u Beogradu; Foto: Christos Drazos
„Male i pametne“ hotelske sobe
Kako smo se mogli uveriti, enterijer hotela Moxy Belgrade predstavlja fuziju kreativnih elemenata, dizajniran sa ciljem da motiviše i inspiriše, dok zajednički prostori vibriraju od pozitivne energije, stvarajući savršeno okruženje za opuštanje i druženje sa kolegama i prijateljima.
“Hotel je osmišljen tako da motiviše goste da najveći deo vremena provode u lobi prostoru, odnosno u ‘The Now’ sekciji hotela, a sobe su, kako bismo u Moxy duhu definisali, ‘male i pametne’”, pojasnila je predstavnicima „sedme sile“ Tatjana Matić, generalna menadžerka hotela.
Soba Playful Twin; Foto: Moxy Belgrade
Umesto recepcija na kakve smo navikli u konvencionalnim hotelima, gosti ovde svoje ključeve preuzimaju na pultu bara koji radi 24/7.
Prilagođen trendovima, community duhu i komforu, hotel osim udobnog smeštaja nudi i sadržaje kao što je, recimo, Gastro bar Park, epicentar dobre hrane i pića, savršen za opuštanje nakon dugog dana, dok će vam ultrabrzi Wi-Fi omogućiti da ostanete povezani i produktivni gde god da se nalazite u hotelu.
Umesto recepcija na kakve smo navikli u konvencionalnim hotelima, gosti ovde svoje ključeve preuzimaju na pultu bara koji radi 24/7, sa Grab & Go zalihama hrane i pića koje omogućavaju da vaše nepce uživa u bilo koje doba dana ili noći.
Bar i recepcija; Foto: Christos Drazos
Prostrana podzemna garaža
Dizajnirane sa stilom, udobnošću i funkcionalnošću na umu, sobe su opremljene raskošnim krevetima, televizorima od 50 inča, pa čak i nostalgičnim detaljima poput telefona iz šezdesetih godina, ali i modernim tuš kabinama koje pružaju maksimalnu privatnost.
Kako bi obezbedio siguran i praktičan parking za svoje goste, Moxy Belgrade ima i prostranu podzemnu garažu, a onima koji brinu o svom telu na raspolaganju je fitnes centar dostupan 24/7, sa modernom opremom za vežbanje i boks vrećama.
Fitnes centar; Foto: Moxy Belgrade
Najzaslužniji za ovakav unutrašnji izgled hotela je arhitekta Uroš Anić iz beogradskog Paviljon studija.
Na kraju, ali ne i najmanje važno, pomenimo i čoveka koji je najzaslužniji za ovakav unutrašnji izgled hotela. U pitanju je Uroš Anić iz Paviljon studija, arhitekta koji je na našem BuildUp događaju prošlog novembra u Jugoslovenskoj kinoteci osvojio simpatije prisutnih svojim predavanjem.
Iskreno podelivši sve muke koje je prošao tokom rekonstrukcije hotela Park, beogradski arhitekta je zaključio da se sav trud na kraju ipak isplatio, budući da je nakon tog projekta dobio posao da radi još jedan hotel Moxy u Beogradu, koji će, nadamo se, biti podjednako dizajnerski atraktivan kao i hotel u Njegoševoj.
Porta Rai će biti destinacija za kvalitetan odmor i relaksaciju; Izvor: Karisma
Plan je da se ceo projekat izgadnje hotela s pet zvezdica realizuje u periodu od tri do četiri godine.
Hotelsko-rezidencijalni kompleks kategorizacije sa pet zvezdica u svojoj ponudi imaće restorane i barove, wellness i spa centar, sedam bazena, padel, teniski i košarkaški teren, mini golf, raznovrsne dečije sadržaje sa promenadom i retail zonom.
“Cilj nam je da u novembru ove godine osiguramo početak gradnje, a plan je da ceo projekat realizujemo u periodu od tri do četiri godine.”, rekao je Dragan Lučić, direktor Dobrov & Family Group za Crnu Goru.
Sam naziv Porta Rai ima simboličko značenje, a simbolizuje “kapiju raja”. Naime, „PORTA“ je latinska reč koja znači „velika kapija“, dok se reč „RAI“ odnosi na „raj“ ili “nebo”.
“Rezidencijalne jedinice najvišeg kvaliteta važna su komponenta ponude koju stvaramo, ali je najveći fokus u razvoju posvećen sadržajima za decu i porodice”, rekao je Nemanja Kostić, direktor Karisma Hotels & Resorts za Evropu i Bliski istok.
Ceo kompleks biće smešten usred velikog parka, ispunjenog zelenim površinama i autentičnim mediteranskim zasadima.
“Želimo da stvorimo ambijent po meri čoveka”, dodao je Kostić.
Izvor: Karisma
Karisma u Srbiji
Pored najavljenog hotela Porta Rai, Karisama u svom portfoliju ima još jedan hotel u Crnoj Gori. Radi se o hotelu Azul Beach takođe u Ulcinju sa četiri zvezdice.
Podsetimo, grupacija Karisma ima svoj hotel i u Srbiji. U pitanju je Bor Hotel by Karisma na Zlatiboru. Ovaj hotelski kompleks, otvoren krajem prošle godine, ima na raspolaganju 93 sobe, SPA & Wellness centar, tri restorana, Rooftop, Lobby bar, uslugu konsijerža i sve ostalo što prati jedan hotel sa pet zvezdica.
Vodimo vas duž obale Crne Gore u potrazi za mestima na kojima je i dobra arhitektura deo sveukupnog turističkog doživljaja. Pogledajte i koliko koštaju sobe za 1. avgust.
Iz godine u godinu Crna Gora sve više postaje magnet za turistesa dubljim džepom zahvaljujući sve većoj ponudi luksuznih hotela. Ova odmarališta podižu lestvicu kada su u pitanju estetika, funkcionalnost i održivost u segmentu hotelske arhitekture na ovim prostorima.
Tako na crnogorskom primorju danas možemo videti elegantne hotele minimalističkog dizajna, kao i arhitektonske dragulje koji se stapaju s prirodnim okruženjem. Mnoga od ovih odmarališta pružaju specijalne usluge poput konsijerža, personalizovanog pristupa svakom gostu spojenog s vrhunskom gastronomskom ponudom.
Postavljajući Crnu Goru kao odredište za one koji cene spoj tradicije, luksuza i moderne estetike, ovih 6 dizajnerskih hotela možda i najbolje govore o tome na kom je nivou savremena hotelska arhitektura u ovoj nama susednoj zemlji.
Posebno mesto u hotelu rezervisano je za istorijsko-memorijalnu galeriju koja pruža osvrt na bogatu ali i tragičnu istoriju ovog lokaliteta.
Luksuzni hotel-ostrvo Mamula Island na raspolaganju ima 26 soba, šest apartmana, holistički spa, wellbeing sadržaje poput bazena i sala za masažu, teretane, staze za trčanje, kao i tri restorana i četiri bara, ali i posebno mesto rezervisano za istorijsko-memorijalnu galeriju koja pruža osvrt na bogatu ali i tragičnu istoriju ovog lokaliteta.
Renomirani kotorski studio Enforma, u saradnji s firmom MCM Architecture & Design iz Portugala, učestvovao je u izradi idejnog rešenja, dok je u izradi glavnog projekta preuzeo ulogu vodećeg projektanta rekonstrukcije ovog kompleksnog objekta, koji je u leto 2022. godine primio svoje prve goste. Ceo projekat ovde
Cena noćenja za 1. avgust: 128.834 dinara
5. Heritage Grand Perast by Rixos (Perast)
Heritage Grand Perast by Rixos; Foto: Booking.com
Palata iz 18.veka je pod zaštitom Uneska i puna je istorije i autentičnog arhitektonskog stila koji je sačuvan u renoviranju.
Smešten u živopisnom starom gradu Perastu, ovaj hotel brenda Rixos nalazi se u palati Smekja iz 18. veka koja je pod zaštitom Uneska i puna je istorije i autentičnog arhitektonskog stila koji je sačuvan u renoviranju. Kompleks sa 130 luksuznih soba i apartmana gleda na ostrva Sveti Đorđije i Gospa od Škrpjela, rado fotografisane delove kulturnog blaga Crne Gore.
Hotel poseduje nekoliko tipova soba (superior, duplex, junior suite…) i opremljen je sa dve konferencijske sale, male koja može da primi do 15 gostiju i velike za do 120 gostiju. U sastavu kompleksa se nalazi više restorana, bar, spoljašnji bazen sa infinity pogledom na more, a gostima je u okviru hotela na raspolaganju i spa centar sa saunom, fitnesom i zatvorenim bazenom.
Hotel The Chedi Luštica Bay; Foto: www.chedilusticabay.com
Enterijer je radila kompanija GG & Grace International sa sedištem u Rimu, Kairu i Dubaiju, dok arhitektonsko rešenje potpisuje TVS studio iz Atlante.
Uz vrhunski golf teren, dve marine svetske klase, sedam luksuznih hotela, vile, porodične kuće, apartmane i naselje Central kao žilu kucavicu i mesto jedinstvenog noćnog života i zabave, Luštica Bay nedaleko od Tivta ima sve ono što se očekuje od najboljih evropskih turističkih destinacija.
Enterijer hotela The Chedi Luštica Bay radila je renomirana kompanija GG & Grace International sa sedištem u Rimu, Kairu i Dubaiju, dok arhitektonsko rešenje hotela potpisuje TVS studio iz Atlante, SAD. Hotel raspolaže sa 100 luksuznih hotelskih soba i 11 apartmana, uključujući i velelepni penthaus. Ceo tekst ovde
Objekat sa pet zvezdica ima i privatni prostor na plaži, kao i bazen na otvorenom, bar i restoran, spa i velnes sadržaje…
Kolekcija od 58 soba i apartmana kombinuje luksuz sa zabavom, sa modernim, svetlim i prostranim smeštajem koji je dizajniran da odražava lepotu zadivljujućeg prirodnog okruženja ovog odmarališta, inače prvog objekta u Crnoj Gori kompanije Nikki Beach, globalno prepoznatljivog luksuznog hotelskog i lifestyle brenda.
Kao dizajneri potpisani su studiji Golden Project, Supra Arhitekti i Origin Construction, a objekat sa pet zvezdica ima i privatni prostor na plaži, kao i bazen na otvorenom. Pored recepcije koja radi non-stop, u sklopu hotela se nalaze bar i restoran, a gostima su tokom boravka na raspolaganju spa i velnes sadržaji, te fitnes centar.
Cena noćenja za 1. avgust: 58.600 dinara
2. Dukley Hotel & Resort (Budva)
Dukley Hotel & Resort; Foto: www.dukleyhotels.com/me
Odmaralište ima 202 elegantna, savremeno uređena stana, površine od 80 do 212 m² i penthaus apartmane površine do 535 m².
Smešten na ušuškanom poluostrvu Zavala, usred živahne budvanske rivijere, Dukley Gardens, poznat i kao Dukley Hotel & Resort, luksuzni je kompleks rezidencija na obali Jadranskog mora, izgrađen prema dizajnerskom rešenju nagrađivanog nemačkog studija Tchoban Voss Architekten.
Odmaralište ima 202 elegantna, savremeno uređena stana, površine od 80 do 212 m² i penthaus apartmane površine do 535 m². Vile su okružene bogatim tropskim zelenilom zbog kojeg kompleks liči na veliku baštu, a svaka rezidencija je pažljivo osmišljena kako bi pružila savršenu ravnotežu između elegancije i komfora.
Hotel One&Only Portonovi raspolaže sa 113 soba, apartmana i vila, kao i 10 privatnih vila koje nude pristup vlastitoj plaži i bazenu.
Izgradnja prvog One&Only hotela u Evropi, smeštenog u srcu Bokokotorskog zaliva, zvanično je počela krajem aprila 2016. godine u sklopu projekta Portonovi Resort. Hotel koji raspolaže sa 113 soba, apartmana i vila, kao i 10 privatnih vila koje nude pristup vlastitoj plaži i bazenu, prve goste primio je 1. maja 2021. godine.
Kako je objašnjeno iz kompanijeAzmont Investments, koja finansira ovaj građevinski poduhvat, na projektu su sarađivali s brojnim poznatim dizajnerima, konsultantima i građevinskim kompanijama, među kojima se posebno ističe Imppresa Pizzarotti iz Italije, zadužena za glavni deo građevinskih radova.
Planirani kompleks od 152.000 kvadrata zajedno sa hotelom sa 120 soba gradiće se na atraktivnoj lokaciji. Javni uvid traje do 30. jula.
Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Gradske uprave grada Beograda objavio je rani javni uvid za potrebe izrade izmena i dopuna Plana detaljne regulacije „Ada Ciganlija”, za blok između Savske magistrale, Obrenovačkog puta, saobraćajnice S2 i kompleksa MUP-a na opštini Čukarica.
Na osnovu priložene dokumentacije može se videti da je na pomenutoj lokaciji u planu gradnja poslovnog kompleksa na 152.000 kvadrata, koji će se sastojati od većeg broja objekata međusobno povezanih otvorenim i zelenim površinama.
Pored toga, u okviru kompleksa planirana je i izgradnja manjeg hotela kapaciteta sa oko 120 soba i 4 zvezdice, kao i nadzemna garaža sa oko 400 parking mesta. U prizemnim etažama svih objekata predviđeni su sadržaji otvorenog tipa, namenjeni svim posetiocima, kao što su trgovina, ugostiteljski objekti, itd.
Prostor plana obuhvata površinu od oko 9,9 hektara u okviru čega najveći prostor zauzimaju komercijani sadržaji, odnosno kompleks nekadašnjeg hipermarketa Mega Maksi (Tempo).
„Poštujući izuzetan značaj prostora Ade Ciganlije kao najveće sportsko-rekreativne zone Beograda i njene prirodne vrednosti, pri realizaciji kompleksa posebno će se voditi računa o urbanističkoj postavci budućih objekata, kolskim prilazima i ulazima u garaže, otvorenim prostorima, pešačkim komunikacijama i ozelenjavanju“, navodi se u elaboratu za javni uvid i dodaje:
„Poseban akcenat biće stavljen na parterno uređenje otvorenih prostora – mini skverovi i parkovi u kompleksu koji će preko pešačkih komunikacija i bogatog zelenila afirmisati prostor i formirati adekvatan ambijent u odnosu na kontekst, prirodne karakteristike i značaj Ade Ciganlije kao lokacije“.
Navodi se i to da će se pažljivim ozelenjavanjem prostora omogućiti povezivanje ovog kompleksa sa ambijentom i karakterom Ade i skladno uklapanje u neposredno okruženje, naročito njegovo povezivanje sa Savskim jezerom.
Planirana namena površina
U planu međunarodni pozivni konkurs
Predviđeno je da budući objekti u kompleksu mogu zauzeti maksimalno 50% parcele, a njihova maksimalna visina venca će iznositi 32 metra.
„Planiranjem ovakvih parametara bi se stvorili uslovi da se ovaj blok kompletno rekonstruiše, te da se danas relativno zapušten prostor pretvori u savremen komercijalni kompleks visokih funkcionalnih, estetskih i ekoloških standarda“, navodi se u elaboratu, te ističe:
Za potrebe realizacije ovog kompleksa investitor će sprovesti međunarodni pozivni urbanističko-arhitektonski konkurs, sa ciljem da se sagledaju različiti pristupi i svetski trendovi, kao i inovativni urbanistički koncepti u rešavanju oblikovanja i uređenja ovakvih prostora.
Na osnovu pristiglih radova izabraće se rešenje koje će se dalje razrađivati i ugraditi u ovaj Plan.
Na javnom uvidu do 30. jula
Investitor izgradnje kompleksa na Adi je preduzeće Planeta Sport d.o.o. iz Beograda, obrađivač urbanističkog projekta je Centar za planiranje urbanog razvoja – CEP, takođe iz Beograda, dok su kao odgovorni urbanisti potpisani Nataša Mujezinović, dia, i Vuk Đurović, dia.
Svoje mišljenje o planiranim rešenjima zainteresovani građani mogu tokom trajanja javnog uvida dostaviti Sekretarijatu zaključno sa 30. julom 2024. godine.
Potpuna revitalizacija Spensa kao gradskog sportskog centra trebalo bi da obuhvati intervencije kako u spoljašnjosti tako i u unutrašnjosti objekta.
Grad Novi Sad izložio je na javni uvid Nacrt odluke o izmenama i dopunama PGR-a prostora za mešovitu namenu između Bulevara Evrope, Bulevara cara Lazara, ulica Stražilovske i Žarka Zrenjanina, Bulevara Mihajla Pupina, ulica Jevrejske i Futoške u Novom Sadu, počev od 20. avgusta do 3. septembra 2024. godine.
Pored rekonstrukcije postojećeg objekta Spensa, ovim izmenama i dopunama predviđeno je i rušenje delova objekta za potrebe dogradnje trenažne dvorane, zapadnog platoa i restorana – vidikovca, kao i izgradnje dve nove garaže, zone otvorenih bazena, te hotela do 16 spratova za smeštaj oko 300 sportista.
Kako se može saznati u Nacrtu na javnom uvidu, moguće je raspisivanje urbanističko-arhitektonskog konkursa koji se može raspisati za uređenje celokupnog prostora Spensa, prostorne potceline ili delove potcelina u skladu sa potrebama grada ili investitora.
„U skladu sa budućim potrebama, za objekat koji je je od izuzetnog značaja za Grad Novi Sad, omogućava se potpuna revitalizacija kao gradskog sportskog centra, uz isticanje potencijala rekonstrukcije za unapređenje društvene, poslovne i energetske funkcije“, kaže se u Nacrtu i dodaje:
„Ostavlja se mogućnost izgradnje podzemne garaže ispod severnog platoa, kao i hotela u jugoistočnom delu, kome bi pristup bio iz Sutjeske ulice. Realizacija ovih sadržaja će biti moguća kada se steknu uslovi na osnovu konkretnih programskih i idejnih rešenja na nivou Grada Novog Sada, i uz obavezu izrade urbanističkog projekta“.
Plan namene površina, saobraćaja, regulacije i nivelacije
Najveći deo objekta SPC „Vojvodina“ zadržava se spratnosti Po/Su+P+2, a u okviru ovih etaža moguće je formiranje galerije.
rušenje delova objekta (deo zapadnog platoa, zona otvorenih bazena, garaža) za potrebe dogradnje, odnosno nove izgradnje;
dogradnja trenažne dvorane, zapadnog platoa i restorana – vidikovca;
izgradnja nove garaže, na mestu postojeće, ali ne u istim gabaritima, kao i izgradnja zone otvorenih bazena.
U okviru objekta, spratnost će se kretati od Po/Su+P do P+5. Najveći deo objekta zadržava se spratnosti Po/Su+P+2, a u okviru ovih etaža moguće je formiranje galerije. Spratnost restorana – vidikovca, koji je u sklopu objekta, je P+5, što je njegov najviši deo. Spratnost garaže je 2Po+Su+P+2, sa parkiranjem i na krovu.
Završno oblikovanje iznad poslednje etaže glavnog objekta je ravan krov, na kome se u delu predlaže ozelenjavanje. Ulazi i izlazi iz podzemne garaže planirani su iz saobraćajnice uz stadion „Karađorđe“, a broj podzemnih etaža se ne ograničava.
Enterijer Sportskog i poslovnog centra „Vojvodina“; Foto: Relja Ivanić
Maksimalna spratnost hotela do P+16
Izgradnju hotela za smeštaj sportista, minimalnog kapaciteta 300 ležaja, potrebno je planirati uz objekat Sportskog i poslovnog centra „Vojvodina“.
„U okviru objekta hotela moguće je planirati i ostale poslovne sadržaje: ugostiteljske, turističke, naročito u funkciji sporta i zdravstvenog turizma. Poželjno je omogućiti toplu vezu sa objektom Sportskog i poslovnog centra ‘Vojvodina’“, navodi se u Nacrtu.
Objekat hotela trebalo bi da bude udaljen minimalno 5 m od Sutjeske ulice i 7 m od objekta DIF-a, dok je gabarit hotela je orijentaciono 30 m × 17 m, s tim što nadstrešnice, stepeništa, rampe mogu biti i izvan dozvoljenog gabarita, uz poštovanje maksimalne dozvoljene zauzetosti na celom kompleksu koja je 75 %.
Prizemlje planiranog hotela treba da svojim privlačnim i dinamičnim sadržajima odgovara značaju javnog prostora i parkovske površine u okruženju.
Maksimalna spratnost hotela je do P+16, a visina prizemne etaže može imati povećanu spratnu visinu, ali ne više od 8 metara. Objekat se može projektovati sa galerijom, dok svi stakleni delovi fasade prizemlja moraju biti transparentni.
„Prizemlje planiranog hotela treba da svojim privlačnim i dinamičnim sadržajima odgovara značaju javnog prostora i parkovske površine u okruženju. Prizemlje orijentisano prema bulevaru i ostalim javnim površinama treba da bude urbano afirmativno, odnosno da se u njemu nalaze sadržaji koji će se sagledavati kao privlačan atraktivan prostor od strane spoljnih korisnika (kafei, restorani ili sl.)“, kaže se u Nacrtu koji možete preuzeti ovde.
Logično bi bilo da se ulaže u hotele sa četiri ili pet zvezdica jer takvi smeštaji dovode platežno sposobne turiste koji mogu dodatno da povećaju prihode od turizma.
Na osnovu analize Evropske turističke komisije, institucije osnovane 1948. godine, Srbija se, pomalo neočekivano, istakla kao veoma uspešna destinacija u Evropi u 2024. godini.
Srbija je zabeležila značajan porast broja stranih dolazaka, sa stopom rasta od 40,1% u odnosu na 2019. godinu i 10,7% u odnosu na 2023. godinu, prema podacima TourMIS-a. Ovo čini našu zemlju vodećom destinacijom među analiziranim destinacijama, navodi se u izveštaju ETC.
Broj noćenja takođe je zabeležio ogroman porast, sa rastom od 69,1% u poređenju sa 2019. godinom.
“Rast turizma uglavnom je podstaknut posetiocima iz vanevropskih tržišta, posebno iz Turske i Rusije,” navodi se u izveštaju koji se može preuzeti i u PDF formatu.
Srbija je zabeležila stopu rasta od 40,1% u odnosu na 2019. godinu
Srbija je zabeležila stopu rasta broja stranih dolazaka od 40,1% u odnosu na 2019. godinu.
Srbija je održala snažan volumen vazdušnog saobraćaja, sa nivoima koji su 23,5% iznad onih iz 2019. godine. Beogradski aerodrom pohvalio se dobrim rezultatima ostvarenim prošle godine sa oko osam miliona putnika, što je 42 odsto više nego u 2023.
U izveštaju Evropske turističke komisije navedeni su i podaci o povećanju potrošnje stranih turista u odabranim destinacijama. Srbija je ostvarila solidan rast, što je svrstava na 7. mesto, ispred destinacija kao što su Nemačka, Danska i Rumunija. Na prvom mestu je Španija a sledi je Grčka, koje su su zabeležile rast veći od 20 posto u poređenju s istim razdobljem pretpandemijske 2019. godine.
Srbija je na 7. mestu po pitanju povećanja potrošnje stranih turista u odnosu na 2019.
Potrebno ulaganje u hotele
Ovi podaci jasno ukazuju na to da je u Srbiji prisutan značajan porast kada je u pitanju međunarodni turizam. Ovakav rast pokazuje da postoji velika potreba za ulaganjima u izgradnju novih hotela i povećanjem ugostiteljskih sadržaja kako bi se ispratila sve veća potražnja.
Povećanje kapaciteta smeštaja i ponude turističkih sadržaja ne samo da će doprineti daljem rastu turizma, već će i osigurati da Srbija ostane konkurentna na međunarodnom tržištu kao destinacija koja može da zadovolji potrebe različitih profila turista.
Logično bi bilo da se ulaže u hotele sa četiri ili pet zvezdica jer takvi smeštaji dovode platežno sposobne turiste koji mogu dodatno da povećaju prihode od turizma.
Uz povećanje ponude luksuznih i specijalizovanih smeštajnih jedinica, potreban je i razvoj turističkih sadržaja kao i gastronomske ponude jer rast prihoda od turizma se u značajnoj meri može povezati sa većom potrošnjom turista na hranu i piće.
Otvaranje i promocija vrhunskih restorana, po mogućstvu sa Mišlenovom zvezdicom, po pravilu podiže profil zemlje na međunarodnoj sceni i privući će platežno sposobne klijente koji su spremni da potroše više.
Ovi turisti ne samo da doprinose većem prihodu u ugostiteljskom sektoru, već pomažu i u izgradnji imidža jedne zemlje kao destinacije koja nudi visokokvalitetna iskustva, što dugoročno može imati pozitivan uticaj na celokupan turistički sektor.
Da li je Srbija spremna da napravi ovakve korake? Bilo kako bilo, sve počinje od investitora za koje je poruka jasna: gradite (dobre) hotele, a ne stanove!
Beograd na vodi je na korak bliži Beogradskom sajmu jer je ovog puta najavljena izgradnja u blokovima 28, 29a i 30, odnosno preko puta Ložionice.
U toku je javni uvid u urbanistički projekat za izgradnju oko mosta Gazela, kojim je najavljeno još jedno širenje naselja Beograd na vodi.
Obrađivač urbanističkog projekta je IBM Consult, idejno rešenje objekta pijace izradio je studio DA Dizajn arhitektura, dok idejno rešenje hotela i stambeno-poslovnog kompleksa potpisuje firma Arhi.pro.
Odgovorni urbanista je Ivana Stanojević, dia, odgovorni projektant objekta pijace je Jugoslav Janjić, dia, odgovorni projektant hotelskog objekta Dejan Sokolov, a odgovorni projektant stambeno-poslovnog kompleksa je Ivana Milić, dia.
Pijaca, o kojoj smo ranije pisali, projektovana je kao slobodnostojeći objekat, spratnosti P+5. U okviru objekta predviđeni su pijaca sa lokalima, nadzemna garaža na dva nivoa sa ukupno 192 parking mesta, poslovni deo, te nadzemni deo sa tehničkim prostorijama i skladištima.
Glavni sadržaj u prizemlju čini otvoreni deo pijace i lokali. Kolski ulaz u nadzemnu garažu (i izlaz) obezbeđen je na nivou prizemlja.
Na nivou prvog sprata predviđene su kancelarije, dok je drugi sprat je namenjen garaži sa 86 mesta, dok će treći imati 106 mesta za parkiranje vozila.
Ukupna bruto nadzemna površina objekta iznosi 17.641 m², a projekat potpisuje studio DA Dizajn arhitektura.
Pijaca u Beogradu na vodi; Vizuelizacija: DA Dizajn arhitektura
Novi hotel u Beogradu na vodi
Hotel sa četiri zvezdice predviđen je u bloku 29 na parceli 48 x 150 metara, a projektovao ga je Arhi.pro.
Glavni ulaz u hotel projektovan je centralno u odnosu na plato na čeonoj fasadi.
Prateći oblik parcele, volumen hotela sastavljen je od dva podužna pravougaona kubusa. Širi volumen je visine P+1, gde su smešteni javni sadržaji hotela, dok je uži volumen visine 6 spratova, gde se nalaze smeštajne jedinice hotela.
Projektovana su ukupno 62 parking mesta, od kojih je 58 smešteno u podzemnoj etaži, dok se 4 nalaze ispred hotela.
Hotelske sobe smeštene su na gornjim spratovima, od drugog do sedmog, povezane sa gostinskim liftovima direktno iz ulaznog hola. Predviđene su ukupno 163 smeštajne jedinice.
Ukupna bruto nadzemna površina objekta iznosi 2.925 m², dok ukupna bruto površina podzemnih etaža iznosi 3.556 m².
Hotel; Vizuelizacija: Arhi.pro
Kompleks sastavljen od šest objekata
Kako se navodi u UP-u, projektovano je šest objekata sa dva zajednička nivoa podzemnih etaža svi spratnosti 1Po+P+9, te objekti B1 i B2, oba spratnosti 2Po+P+8.
Ukupan broj stanova različite strukture u kompleksu iznosi 649. U garaži je ostvareno ukupno 758 parking mesta, od čega je 5% parking mesta predviđeno za osobe sa invaliditetom.
Ukupna BRGP nadzemno za sve objekte u kompleksu iznosi 60.745 m². Ukupna površina podzemnih etaža iznosi 21.143 m².
Zainteresovana fizička i pravna lica mogu tokom javne prezentacije daizvrše uvid u urbanistički projekat kao i da svoje primedbe i sugestije dostave Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije do 16. septembra 2024. godine.
Bela metalna opna nadvija se nad fasadom koja je jedina zadržana sa stare kuće koja je stradala u požaru.
Smešten u gradu Bregencu u Austriji, na trgu u blizini Bodenskog jezera, Kornmarktplatz je zanimljiv arhitektonski objekat sa bačvastim krovom koji se proteže iznad neobarokne fasade.
Zgrada je široka samo osam metara i nalazi se na mestu koje je ranije zauzimao objekat iz 17. veka, a koji je pak izgoreo u požaru.
Projekat potpisuje renomirani švajcarski arhitektonski studio Herzog & de Meuron, koji je u lučnom objektu formirao stan i manji hotel.
Novoprojektovani objekat ima pet spratova; Foto: Herzog & de Meuron
Sačuvana samo fasada stare zgrade
Osim bačvastog svoda obloženog belim metalom, primarna karakteristika objekta je i istorijska fasada stare zgrade, koja je i jedini sačuvani element nekadašnje strukture.
„Zidovi i lučni krov su ujednačeno obloženi, formirajući belu metalnu opnu koja je usklađena sa postojećom fasadom, koju krase svetloplavi tonovi sa belim ornamentima,“ objasnili su iz studija.
Originalna zgrada je tokom svoje istorije više puta adaptirana; Foto: Herzog & de Meuron
Zgrada je široka samo osam metara i nalazi se na mestu koje je ranije zauzimao objekat iz 17. veka, a koji je pak izgoreo u požaru.
Stan je smešten na poslednja dva nivoa objekta koji ima ukupno pet spratova. Ulaz je pozicioniran centralno, te na poslednjem spratu ova zona razdvaja lučne stambene prostore duple spratne visine.
Sa jedne strane nalazi se dnevna soba koja gleda na trg i Bodensko jezero, dok su sa druge strane kuhinja i trpezarija sa terasom, koja gleda na planinu Pfender.
„Velike staklene površine omogućavaju pogled na jezero i preko gradskih krovova sve do grebena Pfendera, dok su stambeni prostori i hotelske sobe usmereni prema užim stranama zgrade,“ navode arhitekte.
Stan je smešten na poslednja dva nivoa objekta; Foto: Herzog & de Meuron
Kružni otvor u krovu
Stepenište iz dnevnog boravka vodi do krovne terase, odakle se pruža pogled na okolinu kroz kružni otvor u krovu.
Tri spavaće sobe, kancelarija i kupatilo, kao i parno kupatilo, smešteni su na donjem nivou stambenog prostora.
Na prizemlju objekta Kornmarktplatz organizovani su lobi hotela i prostorija za događaje.
Ovaj prostor se pokretnim pregradama može odvojiti na zone ili može ostati u otvorenom planu, kako bi se pružio pogled na dvorišni vrt kroz čitavu dubinu zgrade.
Hotelske sobe su organizovane na prvom i drugom spratu, a neke od njih imaju balkone koji su postavljeni iza fasade postojeće zgrade.
Trenutna neobarokna fasada potiče iz perioda sa početka dvadesetog veka, kada je objekat funkcionisao kao banka.
Prema rečima arhitekata iz Herzog & de Meuron, originalna zgrada je više puta adaptirana kako bi se prilagodila različitim funkcijama.
Trenutna neobarokna fasada tako potiče iz perioda sa početka dvadesetog veka, kada je objekat funkcionisao kao banka.
Primeri „kulisa“ u Srbiji
Podsetimo, sličan primer možemo videti u Novom Sadu, gde Pupinova palata odaje počast nekadašnjoj zgradi Novosadske banke tako što je u prizemnom delu nove strukture, poput kulisa, dodata fasada originalnog objekta.
Takođe, zgrada na uglu Cara Dušana i Višnjićeve u Beogradu je interesantan primer gde se kombinuje stara fasada i savremeno oblikovan objekat koji se nadvija nad njom.
Malo je reći da je ovaj savremeni “dvorac“ iznenađenje u doba kada smo navikli na građevine u fejk-etno stilu i slične arhitektonske “egzibicije”.
Slavoncima je izgleda bilo dosta da ih promatraju kao sekundarnu turističku destinaciju skrajnutu, od početka 21. veka, od strane Istre, Dalmacije i Zagreba, te su se potrudili da postanu mesto u koje se dolazi na odmor. I to kakav odmor – u prirodi, na nepreglednim slavonskim poljima oko sela Čepin, u neposrednoj blizini Osijeka nikao je hotel koji je pleni svojom arhitekturom.
Reč je o Hotelu Materra, čije je i samo ime igra reči: matera – majka, terra – zemlja, a samo za jedno slovo se razlikuje od slavnog italijanskog gradića u kome je snimano Stradanje Isusovo – Matera.
Ne samo da je ovaj hotel prvi te vrste u Slavoniji, već je i izbor lokacije – ide se kroz njive i poljane da bi se došlo na izdvojenu lokaciju – značajan – budući da se referira na dvorce, letnjikovce i ladanjske kuće plemića i bogataša Slavonije, kakve smo imali priliku da vidimo i u Vojvodini.
Objekat je završen 2023. godine, a investitor je Žito Grupa; Foto: Koridor 27
Objekat savršeno elegantnih i pravih linija
Materra je zanimljiv projekat jer je spolja potpuno nalik na zgrade iz doba bauhausa ili modernizma, sa savršeno elegantnim i pravim linijama. Na prvi pogled izdvajaju se tri celine, donja, u prizemlju, koja je isturena, uvučena srednja na prvom spratu, i viši spratovi koji su jednako istureni kao i prizemlje – na taj način se dobija igra oblika i asocijacija na peščani sat – kome je ostalo podosta peska da iscuri.
Na osnovu arhitektonskog idejnog rešenja, čiji su autori arhitekte Oliver Grigić i Branimir Kljajić, urađen je projekat samog objekta i projekata koji su iz njega proizašli, a za finalno rešenje pobrinuo se studio Sirrah projekt. Sirrah projekt je, naime, preuzeo ulogu vodeće arhitektonske i inženjerske firme za ovaj projekat, služeći i kao „čuvar i autor” koji stoji iza dizajna enterijera.
Zgrada je spolja potpuno nalik na zgrade iz doba bauhausa ili modernizma; Foto: Koridor 27
Posebnost hotela nalazi se i u 1.500 m² wellness & spa prostora čime ovo postaje oaza za udaljavanje od gradske buke…
Smeštajni kapacitet je 61 jedinica – u okviru kojih je i jedan tzv. predsednički apartman. Posebnost hotela nalazi se i u 1.500 m² wellness & spa prostora čime ovo postaje oaza za udaljavanje od gradske buke i centar wellness i spa turizma u delu Slavonije koji je bio već gotovo potpuno zaboravljen.
Zanimljivo da, ako se već niko nije setio Slavonije i ako je cela Hrvatska već zaboravila svoju žitnicu odakle se ljudi iseljavaju, setili su je se sami Slavonci. Investitor je bila Žito Grupa (i ime je samo po sebi značajno), koja je najveća poljoprivredna i prehrambena grupacija u Hrvatskoj, a potrebno im je bilo samo godinu dana da završe ne samo ovaj, već i još jedan investicioni projekat.
Hrastovi podovi i nameštaj krase svaku prostoriju i zajednički prostor; Foto: Koridor 27
Dva objekta sličnog dizajna odjednom su maleni Čepin pozicionirali visoko na lestvici zdravstvenog turizma u Slavoniji, ali i u južnoj Mađarskoj i Vojvodini.
Osim Wellness & Wholeness hotela Materra, tu je i specijalna bolnica Priora, koja na malo „snažniji način“ ima nameru da se bori za zdravlje posetilaca. Zajedno, ova dva objekta sličnog dizajna odjednom su maleni Čepin pozicionirali visoko na lestvici zdravstvenog turizma u Slavoniji, ali i u južnoj Mađarskoj i Vojvodini.
Dizajn enterijera hotela Materra, inspirisan je direktno njegovim geografskim položajem i približnim okruženjem. Dok je arhitektura bila zamišljena kao oštra i ugaona, sa fasadom koja podseća na lokalno korišćenu glinu, unutrašnji pristup je imao za cilj da inkorporira ove osobine, uvlačeći ih ka unutra, istovremeno ih prožimajući mekoćom i udobnošću.
Detalj iz jedne od soba; Foto: Koridor 27
Svaka soba u Hotelu Materra pažljivo je osmišljena kako bi spojila udobnost savremenog dizajna s prirodnim elementima.
Svaka soba pažljivo je osmišljena kako bi spojila udobnost savremenog dizajna s prirodnim elementima.
Značajan akcenat je stavljen na korišćenje prirodnih materijala, kao što su hrastovi podovi i nameštaj, koji krase svaku prostoriju i zajednički prostor.
Veliki wellness centar sa bazenom na prvom spratu je dizajniran u svom posebnom stilu, ostajući prilično minimalistički, a ističući prekrasan pogled na okolinu.
Hotel sadrži 1.500 kvadrata wellness & spa prostora; Foto: Koridor 27
Savremeni “dvorac” u ravnici
Celokupna šema boja poigrava se zemljanim tonovima, sa akcentima u terakoti, i značajnom količinom prirodnih biljaka u celom hotelu. Na taj način se postiže organsko jedinstvo sa slavonskom zemljom i autentičnost.
Malo je reći da je Materra iznenađenje u doba kada smo navikli na građevine u fejk-etno stilu i slične arhitektonske “egzibicije” pod diktatom investitora. Ovde je investitor pokazao da se može napraviti “dvorac” u ravnici, pogodan za ozdravljenje, konferencije i tim-bildinge, a da se bude i iznenađujuće savremen.
Voda je glavna okosnica ovog luksuznog kompleksa u prirodi, koji je izgrađen pored termalnog izvora i na njega se oslanja kao na resurs u različitim sferama.
U kotlini Kučajskih planina, u malom mestu Sisevac – poznatom po izvoru reke Crnice, termalnim vodama i još uvek dobro očuvanoj prirodi – arhitekte Dejan Ilić i Teodora Ćirić iz Projektnog biroa Domus iz Paraćina projektovali su Hotel Biogor, novu turističku atrakciju Pomoravskog okruga.
Objekat je projektovan kao rekonstrukcija i dogradnja postojećeg restorana sa pripadajućim apartmanima i zajedno ostvaruje novu celinu, koja prepoznaje i poštuje prirodu i zadati teren. Prostiranje objekta uslovljeno je tokom reke, koja je, ističu autori, jedan od glavnih motiva korišćenih za inspiraciju prilikom dizajniranja Biogora.
Kako objašnjavaju paraćinske arhitekte, nastojalo se da korišćeni materijali budu specifični za dati kontekst, te su tako na fasadi objekta dominantni crveni kamen, specifičan za mikrolokalitet, i drvo. U enterijeru je svedena paleta upotrebljenih materijala – metal, kao referenca na industrijsko nasleđe lokacije, drvo i grubi malter.
Hotel Biogor je izgrađen pored termalnog izvora i na njega se oslanja kao na resurs u različitim sferama. „Voda je glavna okosnica ovog luksuznog kompleksa u prirodi“– kažu za Gradnju iz Projektnog Biroa Domus.
Čitav „podzemni grad“ osmišljen je kao prostor za wellness i spa – osvetljen je kroz lanterne u plafonu, što zajedno sa otvorima koji kadriraju jezero doživljaj čini dodatno specijalnim. „Fluidne i organske forme se sa objekta prenose na parter i korisnika vode kroz prostor sa lakoćom i približavaju mu prirodu“, navode autori.
Karakter ovom prostoru daju dupla visina, i galerija koja ga definiše. Lobi se manifestuje kao proširenje i spajanje više tokova kretanja i mesto okupljanja. Zbog visine i položaja otvora ostvaruje se efekat bazilikalnog osvetljenja.
Tom osećaju sakralnog, dodatno doprinosi oblikovanje i osvetljenje plafona, dok podela na segmente koji se preklapaju posmatrača dovodi do pomisli da se sve kreće, da je fluidno, objašnjavaju dalje autori.
U ovom prostoru postoje dve važne tačke, a to su recepcioni pult i kamin. Glavni motiv oblikovanja recepcionog pulta je gnezdo – mesto okupljanja, dok je forma kamina savremena interpretacija ognjišta na drva tradicionalne srpske arhitekture.
Recepcioni pult; Foto: Domus
Ortogonalnih struktura skoro i da nema, ili se vešto kriju kako ne bi poremetile dojam da sve „teče“.
„Obe strukture se utapaju u prostor, polaze iz i vraćaju se u njega, i oblikovane su tom snažnom linijom toka. Ortogonalnih struktura skoro i da nema, ili se vešto kriju kako ne bi poremetile dojam da sve ‘teče’“ – ističu iz Domusa.
Na zidovima u ovom prostoru postoji svojevrstan jezik, koji se provlači kroz sve prostore vezane za lobi, poput galerije, lobi bara, restorana i stepeništa. Zidna obloga služi da prati posetioca, da ga usmeri i skrene pažnju na to u kom trenutku se menja namena prostora u kome se nalazi.
„Na drvetu se pojavljuju motivi koji su apstrahovani i geometrijski, uklapaju se jedan u drugi i predstava su važnih elemenata lokalnog sveta – list, riba, cvet“ – objašnjavaju autori.
Hotel je kategorije 4 zvezdice, ukupno ima 40 dvokrevetnih soba, 5 porodičnih soba, 4 apartmana i jednu sobu za osobe sa posebnim potrebama.
Iako postoje razlike u tipologiji hotelske sobe u odnosu na broj ljudi koji ona može da primi, u projektovanju su ipak donete odluke koje se primenjuju na sve tipove soba. Pozicija hotela omogućava atraktivan pogled iz svake sobe.
Tonovi i materijalizacija korišćena u projektovanju enterijera sobe odgovaraju tonovima u ostatku hotela – drvo, metal, kamen. „Korišćenjem drveta uvodi se toplota u prostor“, kažu arhitekte iz Paraćina.
Drvene obloge dizajnirane su tako da reprezentuju stilizovane lokalne pejzaže, oblake, šumu, obronke planina, talase jezera.
Foto: Domus
Apartmani kao putovanje kroz istoriju
Kako navode autori, Sisevac kroz svoje postojanje trenutno živi svoj četvrti „život“, te je ta analogija iskorišćena za konceptualno rešavanje i postavku unutar četiri hotelska apartmana. Apartmani se povezuju sa periodima nastanka manastira, rudnika, izletničkog naselja i savremenog turističkog mesta, kakav je Sisevac danas i kakvom teži da bude prepoznat na dalje.
Apartman 206 vezan je za srednjevekovno doba, 14. vek, nastanak manastira Sisojevca i Ravanice, dolazak monaha u ovu regiju i oblikovanjem teži da gosta transportuje u to vreme. Kao motivi korišćeni su enterijeri srednjevekovnih tvrđava i kamen kojim se zidao manastir.
“Deo istraživanja posvećen je proučavanju stila i estetike ovog doba kroz komade nameštaja i njihovu funkciju, a kasnije i prevođenje tih ideja u komade koje je bilo neophodno smestiti u savremeno okruženje. „Stoga se i u enterijeru pojavljuju drvene grede, drvena obloga sa slogom zida od kamena i robusni komadi nameštaja sa linijama koje bi scenirale karakter tog vremena“, ističu iz Domusa.
Apartman 206; Foto: Domus
Estetika rudarskih okana, železničke mreže i stanovanja u u vreme industrijske revolucije dali su motive korišćene za stvaranje novog ambijenta.
Apartman 207 vraća u vreme nastanka rudarskog naselja, majdana, železničke pruge. Na smeni vekova, u vreme industrijske revolucije, ovo područje doživljava dodatne promene i priliv stanovništva. Tako su estetika rudarskih okana, železničke mreže i stanovanja u pomenuto doba dali motive korišćene za stvaranje novog ambijenta.
„U oblikovanju se koristi drvo, ali se uvodi i metal kao reprezent doba o kome govorimo. Metal se kombinuje na zidovima i kao deo komada nameštaja. Ovo vreme posebno je po tome što u dizajn uvodi dekorativne elemente inspirisane florom, veza sa tim motivima se postiže fugama na drvenoj zidnoj oblozi“, kažu arhitekte.
Apartman 207; Foto: Domus
Modernizam, procvat dizajna, prečišćene forme, odbacivanje dekorativnih elemenata, geometrizovani šabloni i jarke boje – motivi su koji se pronalaze u Apartmanu 208.
Apartman 208 pak smešta posetioca u najplodniji period ovog mesta, drugu polovinu 20. veka, koje autori nazivaju „doba izletnika“ – period u kome Sisevac postaje prva verzija onog po čemu ga danas prepoznajemo.
„Ovo vreme se vezuje za turizam, izletništvo, radničku klasu, druga Tita, te se u oblikovanju apartmana uvode motivi tog vremena. Čitava infrastruktura radničkog odmarališta menja identitet ovog prostora po treći put“, navode arhitekte Ilić i Ćirić.
Modernizam, procvat dizajna, prečišćene forme, odbacivanje dekorativnih elemenata, geometrizovani šabloni i jarke boje, sve su to motivi koji se pronalaze u ovom apartmanu.
Apartman 208; Foto: Domus
U Apartmanu 209 koriste se zagasitiji tonovi i tamnije drvo kako bi se napravila distinkcija u iskustvu korisnika i apartman odvojio od standardnih soba.
Apartman 209 je vezan za Sisevac danas i Sisevac u budućnosti. Generalna tema u vezi je sa temom samog hotela – savremeni osvrt na ideju povratka prirodi i korišćenje lokalnih motiva u dizajnu.
Tonalitetom se odvaja od ostatka hotela, koriste se zagasitiji tonovi i tamnije drvo kako bi se napravila distinkcija u iskustvu korisnika i apartman odvojio od standardnih soba. Komadi nameštaja su birani i dizajnirani tako da osim udobnosti doprinesu osećaju ekskluzivnosti.
„Krajnji proizvod je odgovor na pitanje – koji je to novi identitet koji se kreira za ovo mesto, i šta želimo da on postane? Ne možemo da negiramo istoriju mesta, jer je to njegov duh, ali možemo da utičemo na stvaranje novih sećanja“, ističu arhitekte
Apartman 209; Foto: Domus
Prostor za uživanje
Bar je deo prostorne celine rezervisane za wellness & spa zonu. Karakteriše ga šuma stubova, koja ga ujedno odvaja od komunikacija i osvaja prostor u korist bara. „Prolaskom kroz ovaj prostor simulira se prolazak kroz lokalni ambijent – šuma, stenoviti zidovi u klisuri reke Ravanice, niše u pećini“.
Ambijentalna celina Masaža takođe je deo prostorne celine wellness & spa, i sastoji se od četiri prostorije različite namene i čekaonice. Oblikovno koristi elemente koji se pojavljuju u lobiju, ali se oni reinterpretiraju kako bi se posetiocu sugerisalo da je izmešten iz prvobitnog ambijenta.
Bazen; Foto: Domus
Relax zona ispod zemlje
Iz prostora bara stupa se u ambijentalnu celinu definisanu kao „relax zona“. Za njen doživljaj je potrebno izmestiti se ispod zemlje, te je putovanje važno za krajnji ishod. Tačnije, ovaj ambijent čine komunikacija koja korisnika spušta na nivo podzemnog naselja u kome se nalaze spa sadržaji.
„Ponovo se kroz jezik vraćamo na fluidne linije uvedene na početku. Podzemne strukture poput pećine i zemunice, prirodne u odnosu na rukom stvorene, inspirisale su ove prostore“, objašnjavaju naši sagovornici.
Obrada zidova koridora simulira stenu i dodatno naglašava valovitost putanje. Suprotno očekivanom da su prostori ispod zemlje mračni, prirodno svetlo se ovde dovodi kroz lanterne i njihovim pozicioniranjem kontroliše se količina svetlosti tako da doprinosi dinamici u prostoru.
Na kraju, kao poslednji element koriste se niše u zidu postavljene ritmično, kao mala vizuelna iznenađenja koja korisniku skraćuju doživljaj dužine hodanja.
Foto: Domus
Ideja „podzemnog naselja“ zasnovana je na tipologiji „zemunice“, a potom dekonstruisana i oblikovana kroz aktuelni kontekst.
„Podzemno naselje“ podrazumeva grupaciju „kuća“, sauna, oko centralnog „trga“, komunikacije, pod jednim svodom. Ideja je zasnovana na tipologiji „zemunice“, a potom dekonstruisana i oblikovana kroz aktuelni kontekst. Centralno mesto osvetljeno je lanternom i obeleženo izvorom vode i mestom za predah.
„Obrada poda i plafona se ne razlikuju u odnosu na obradu u koridoru, ali se sada uvodi drvo kao obrada pojedinačnih prostorija sauna. Tom odlukom se daje signal da su ti sadržaji međusobno povezani, međutim enterijer svake pojedinačne saune se razlikuje u odnosu na tipologiju“ – kažu autori.
Hotel Biogor u Sisevcu kraj Paraćina; Foto: Domus
Osim vidljivih definisanih prostora, u svakoj od niša krije se dodatni sadržaj poput đakuzi kade, tuševa, leda.
Finska sauna suptilno uvodi elemente nordijske kulture i dizajna. Bio-sauna se oslanja na stereotip saune. U slanoj sauni koristi se element slane cigle i poigrava se sa simetrijom. Aroma sauna dekonstruiše ideju saune i izmešta je u pomalo futuristički ambijent, koristeći crvena svetla i motiv cveta kroz centralnu strukturu. Parno kupatilo vezuje se za antičko rimsko nasleđe.
U tepidarijumu se kroz parametrijski dizajn i ručno oblikovanje vaja unikatna ergonomska struktura za sedenje. Osim vidljivih definisanih prostora, u svakoj od niša krije se dodatni sadržaj poput đakuzi kade, tuševa, leda. Karakteristično za čitav ambijent je otvaranje ka spolja, kako nije čitava struktura ukopana ispod zemlje.
„Orijentacija ka zapadu i kadriranje kroz otvore, iz svake saune donosi potpuno novo iskustvo. Najsnažniji utisak se može vezati za mirnu sobu, u kojoj se orijentacijom nameštaja pogled usmerava ka vizuri jezera“, navode na kraju Dejan Ilić i Teodora Ćirić iz Projektnog biroa Domus.
